Prehrambena Industrija - Srbija

Kupujemo uglavnom uvozno meso

Uvoz svih vrsta mesa u Srbiju višestruko je povećan, što ukazuje na to da potrošači uglavnom ne kupuju meso sa domaćih farmi. Najdrastičnije je porastao uvoz svinjetine, i to pet puta u odnosu na prošlu godinu, a prema podacima Uprave carina – povećane su i količine uvezene govedine i pilećeg mesa.

Stručnjaci zato ističu da nesumnjivo već uveliko jedemo svinjsko meso iz Austrije, Nemačke, Hrvatske, pa čak i Makedonije (koja od nas kupuje kukuruz, a vraća nam „polutke“), dok živina dolazi iz Italije, Slovenije i Hrvatske. Samo juneće meso još opstaje, ali je potrošnja ove vrste kod nas izuzetno mala. I pored toga što se do sada uglavnom smatralo da su najveći uvoznici prerađivači i da zamrznuto meso završava uglavnom u prerađevinama, to nije tačno. Posebno zato što se uvoze polutke, komadno meso koje se kupcima kasnije nudi u mesarama.

Postoje dve kategorije: sveže i rashlađeno ili duboko zamrznuto. Kako se širom Srbije kupci sve češće žale na kvalitet svih vrsta mesa (boja, miris, ukus, svežina..), postavlja se pitanje o kakvom mesu je reč. Stručnjaci smatraju da uvoznici uzimaju duboko zamrznuto meso, ali pred istekom roka trajanja (on obično iznosi po nekoliko meseci), pa kada se nađe u prodaji ono je već izgubilo dosta i na nutritivnim vrednostima i na kvalitetu.

– Stočarstvo je u izuzetno teškoj situaciji i propadanje traje decenijama. Poslednjih godina je problem što se veliki trgovci sve više oslanjaju na uvoznike, dok je ranije njihovo snabdevanje bilo vezano za uslužni tov preko kombinata i zadruga koje su prema potrebama proizvodile za njih, a kupci su znali šta kupuju. Sada, iako bi to trebalo da bude deklarisano i naglašeno, kupci se i ne raspituju, a većina veruje da je meso koje nabavljaju iz domaće proizvodnje, kaže naš sagovornik dobro upućen u prilike na tržištu mesa koji je želeo da ostane anoniman.

U Upravi za veterinu su za „Politiku” još ranije ukazivali da se čini da potrošačima očigledno nije jasan izraz „sveže meso”.

Oni objašnjavaju da je i odmrznuto meso sveže meso i da nikako ne sme da se posmatra u kolokvijalnom kontekstu svežine hrane.

– Izraz „sveže meso” odnosi se na ohlađeno i smrznuto meso, a to znači meso koje nije izlagano nikakvom procesu konzerviranja osim hlađenja, zamrzavanja ili brzog zamrzavanja, uključujući i meso koje je upakovano pod vakuumom ili u kontrolisanoj atmosferi – navode u Upravi za veterinu, dodajući da meso može da se odmrzava jedino u objektima koji su registrovani za to ili za preradu u proizvode od mesa. Oni dodaju da ukoliko se stavlja u promet, na deklaraciji mora jasno da piše da je reč o odmrznutom mesu, kako se ne bi ponovo zamrzavalo kao i da obavezno mora da se naznači koji je rok upotrebe.

Stabilizacija domaćeg tržišta i bolje stanje u stočarstvu, a time i snabdevanju domaćim mesom, mogli bi se dogoditi ukoliko, smatraju stručnjaci, Srbija dobije dozvolu za izvoz u Evropsku uniju, što trenutno nije moguće zbog svinjske kuge. Obnavljanje proizvodnje posebno u slučaju uzgoja svinja moguće je, i to u relativno kratkom roku (za razliku od govedarstva). Samo izvoz bi mogao znatno da promeni ovu situaciju. Trenutno se oko 80 odsto svinjskog mesa proizvodi u malim gazdinstvima, a prema poslednjim podacima Srbija ima oko 3,3 miliona svinja, a dodatni problem je i to što je veliki broj životinja stradao u poplavama. Najveći regioni za uzgoj svinja su obrenovački, mačvanski, svinjarski Srem i zapadna Bačka.

I kada je reč o uvozu živine – situacija je slična, a prema procenama Radeta Škorića, direktora Zajednice živinara Srbije, biće sve teže, posebno za domaće proizvođače, jer se može očekivati još veći uvoz.

– I dok je ranije bila situacija da se najviše uvozilo mašinski otkoštano meso – MOM, sve više se dešava da se sada uvozi i piletina u komadu. Interesantno je i to da se u toku dana javljaju razlike i do 40 odsto u ceni pilećeg mesa kod različitih proizvođača, što ukazuje da se nešto događa na tržištu ovog mesa – kaže Škorić.

Obavezno navođenje porekla robe

Uvoz mesa odnosno količina koja se uveze isključivo je odnos ponude i potražnje i ekonomskih trendova u industriji i preradi mesa, kažu u Upravi za veterinu.

– U skladu sa važećim propisima Republike Srbije, sva hrana koja se pušta u promet mora biti bezbedna za potrošača, propisno označena i deklarisana (žig na mesu ili identifikaciona oznaka na etiketi ili deklaraciji). Radi utvrđivanja sledljivosti u samom žigu ili oznaci nalazi se izvozni kontrolni broj objekta porekla pošiljke. Na deklaraciji se navode podaci o datumu proizvodnje, roku upotrebe, vrsti proizvoda i proizvodnom objektu i načinu čuvanja, objašnjavaju u Upravi za veterinu.